Doktorirao je na Izraelskom institutu za tehnologiju Tehnion, dok je postdoktorsku obuku završio na Univerzitetu Harvard i na MIT-u, baveći se interakcijama fotona i fotona u sistemima ultrahladnih atoma. Dr Firstenberg je radio u Laboratoriji za kvantne tehnologije izraelske kompanije „Rafael“, proučavajući kvantnu memoriju, senzore i atomsku fiziku u sistemima vruće pare. Od 2014. godine je na čelu laboratorije „Svetlost protiv materije“ na Institutu za nauku Vajcman, koja se bavi proučavanjem kvantne nelinearne optike sa Ridbergovim atomima, dugovečnom kvantnom memorijom i kvantnim poboljšanim senzorima.

Na predavanju pod nazivom „Quantum computers are all around us“, dr Ofer nas poziva da zamislimo kvantni svet, gde osnovni gradivni blokovi svetlosti i materije – atomi i fotoni – prate drugačiji skup pravila, misteriozne zakone kvantne fizike. Ovo nisu samo koncepti naučne fantastike, već sami elementi koji čine svet u kome živimo. Oslanjanjem na ove kvantne zakone kako bismo kontrolisali atome i fotone, možemo iz osnova promeniti način na koji komuniciramo, računamo i percipiramo svet oko nas. Dobrodošli u eru kvantnih tehnologija, koja se dešava upravo sada, svuda oko nas.

Lokacija: Cafe Terasa, TC Rajićeva, 29.5. u 18.00 časova

Dr Aleksandar Krmpot jedan je od 200 istraživača Instituta za fiziku u Beogradu, prvog instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju. Rukovodilac je Laboratorije za biofiziku čiji istraživači koriste lasersku svetlost za ispitivanje, manipulaciju i promene bioloških materijala. Laboratorija je deo Centra za fotoniku, jednog od četiri centara izuzetnih vrednosti Instituta za fiziku u Beogradu. Sa svojim timom dr Krmpot učestvuje u više domaćih i stranih naučnih projekata, a nedavno je završen njihov projekat „HEMMAGINERO“ u okviru programa „PROMIS“ Fonda za nauku Republike Srbije.

Tokom predavanja, pod nazivom „Život pod svetlošću lasera“Dr Krmpot će govoriti o vrlo uzbudljivim istraživanjima u kojima se pomoću lasera otkrivaju ne samo zanimljiva svojstva fizičke materije, nego se otvara i pogled na žive strukture. U osvrtu na istraživanja u Institutu za fiziku u Beogradu, predstaviće prizore koje do sada niste poznavali.

Lokacija: Cafe Terasa, TC Rajićeva, 29.5. u 18.50 časova

Dr Maman je viša naučna saradnica koja vodi izraelsku kancelariju za regionalnu podršku „UN SPIDER” na Univerzitetu Ben-Gurion u Negevu. Njeno istraživanje bavi se primenom satelitskih tehnologija (daljinska detekcija, GIS, OSINT) na izazove životne sredine i klimatske promene. Deo je istraživačkog tima koji vodi „BGUSAT”, prvi izraelski istraživački nanosatelit. Dr Maman vodi različite obrazovne i inkluzivne programe koji promovišu STEAM oblasti (science, technology, engineering, the arts, and mathematics), koristeći praktične istraživačke aktivnosti, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou, uključujući i jedinstveni međunarodni naučni program daljinske detekcije „SHE SPACE”, namenjen isključivo ženama.

Na predavanju pod nazivom „Small but mighty: Nanosatellites for climate action”, dr Maman će nas izvući iz naše atmosfere u svemir i podeliti sa nama svoje naučno putovanje koje uključuje i lansiranje prvog izraelskog istraživačkog nanosatelita „BGUSAT”.

Lokacija: Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, 1.6. u 18.00 časova

Jedan je od osnivača Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, njegov prvi vodeći istraživač i sada vodeći promoter tehnologije. Posle završetka redovnih studija elektrotehnike na Univerzitetu u Novom Sadu, doktorirao je računarske nauke u SAD, na Univerzitetu Ilinoj. Zaposlen je u kompaniji „Nvidia“, kao ekspert za računarsku percepciju u autonomnim vozilima. Objavio je pet naučnih knjiga, bio je urednik šest specijalnih izdanja vodećih naučnih časopisa za računarski vid i nosilac je devet patenata u SAD i EU. U slobodno vreme priprema takmičare za najprestižnija takmičenja iz matematike i fizike kroz organizaciju „AwesomeMath“. Objavio je i četiri knjige za takmičare i tri puta bio sudija na ISEF, najprestižnijem međunarodnom naučnom takmičenju za srednjoškolce.

Na njegovom prvom predavanju u ovom serijalu, pod nazivom „Zašto Alberta Ajnštajna smatramo za najkreativnijeg naučnika svih vremena?“, sigurno ćete naučiti više o Albertu Ajnštajnu i njegovim neverovatnim otkrićima, posebno o onima iz čudesne 1905. godine.

Na narednom predavanju dr Kisačanina pod nazivom „Šta sledeće možemo da očekujemo od veštačke inteligencije?“ upoznaćete se sa primenom i najnovijim otkrićima u oblasti veštačke inteligencije.

Lokacija:

Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, 1.6. u 18.50 časova

Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, 2.6. u 18.50 časova

Konsultant za generativnu veštačku inteligenciju koji pomaže organizacijama da koriste AI alate kako bi povećali efikasnost i pojačali svoje operacije. Dr Gil je tehnološki izvršni direktor sa preko 30 godina iskustva u vodećim izraelskim visoko tehnološkim kompanijama. Diplomirao je elektrotehniku na Izraelskom institutu za tehnologiju Tehnion, ko-pronalazač je 37 odobrenih patenata i dobitnik nagrade EMMI® za tehnologiju i inženjerstvo 2021. godine. Dr Gil je, takođe, strastveni podkaster i pevač rok grupe „Beta“.

Kako je generativna AI tehnologija napravila ogroman napredak u poslednje dve godine, te kako generativni sistemi veštačke inteligencije poput Stable Diffusion, Midjourney, ChatGPT i drugih mogu da kreiraju slike, muziku, video, tekst, pa čak i kompjuterski kod koji se ne razlikuje od onih koji su kreirali ljudi (ponekad je čak i bolji), ovogodišnji gostujući predavač će na predavanju pod nazivom Dancing with the Bots: Generative AI is Changing Our World, pokušati da kroz osvrt na osnove mašinskog učenja i veštačke inteligencije, pokaže primere najnovijih generativnih AI alata, ali i da razgovara o budućnosti društva u kome kreativnost više nije svojstvena samo ljudima.

Lokacija: Kulturna stanica Svilara, Novi Sad, 2.6. u 18.00 časova

Doktorka nauka molekularne genetike sa Vajcman instituta za nauku u Izraelu, koja u svojim studijama ispituje teme iz oblasti biohemije, genetike i evolucije. Bila je direktorka obrazovnog ogranka Vajcman instituta za naučne aktivnosti mladih, a radila je i na Dejvidson institutu za naučno obrazovanje, kao i u Centru za obrazovnu tehnologiju kao programer digitalnog sadržaja nastavnog plana i programa iz biologije.

Danas dr Jakir drži predavanja o biologiji emocija i opširno proučava evolucione korene ljudskog ponašanja. Takođe, radi i kao izvršna direktorka kompanije „MeetExpert“ – platforme za korporativnu sreću i dobrobit zaposlenih. Dr Jakir je, pored navedenog, i suosnivačica startapa u oblasti digitalne genomike. Gaji veliku strast prema naučnoj komunikaciji jer smatra da ona umnogome doprinosi dobrobiti društva. Ova naučnica ujedno je i autorka bestselera „Kratka istorija ljubavi“.

Tokom ovog predavanja pod nazivom “The science of love and relationships“, oslanjajući se na najsavremenija naučna istraživanja o ljubavi, dr Jakir pokušaće da pruži odgovore na mnoga zanimljiva pitanja o ovom fenomenu: Šta je zapravo ljubav sa naučne tačke gledišta? Kako se stvara u mozgu i kako preuzima kontrolu nad njim? Kako biramo jednog partnera, a kako se odlučujemo za sledećeg? Šta nam naši geni govore o povezivanju parova? Da li ljubav može da traje i kako nauka može da pomogne da ljubav što duže opstane?

Lokacija: Red Bar, Skadarska 17, Beograd, 3.6. u 16.00 časova

Dr Slobodan Marković je zaposlen kao redovni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a trenutno obavlja funkciju upravnika Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju. Na osnovnim studijama predaje predmete Psihologija opažanja, Motivacija i emocije i Psihologija umetnosti, kao i srodne više kurseve na master i doktorskim studijama. Glavna polja njegovih interesovanja su psihološka estetika, fizička privlačnost i vizuelna percepcija. Bio je urednik časopisa „Psihologija“ i recenzent mnogih naučnih magazina. Stalni je član naučnih odbora „Conference on Visual Perception, Visual Science of Art“ i „Empirijska istraživanja u psihologiji“. Objavio je tri knjige, dva poglavlja u knjigama, 53 naučna rada i više od 160 sažetaka sa konferencija koji su citirani preko 1000 puta.

U njegovom predavanju pod nazivom „Doživljaj fizičke privlačnosti i neprivlačnosti kod ljudi“, imaćete priliku da čujete nešto više o faktorima koji utiču na doživljaj fizičke privlačnosti i neprivlačnosti: poput bioloških faktora, definisanih preko osetljivosti ljudi na femininost ili maskulinost telesne građe, i socio-kulturnih faktora, identifikovanih kroz sklonost ljudi prema prihvatanju popularnih estetskih kanona, kao što je sportski ili „fit“ izgled.

Lokacija: Red Bar, Skadarska 17, Beograd, 3.6. u 16.50 časova