Хоризонт 2020 – ЦПН

ЦПН обука за ЕУ пројекте

admin — Wed, 08 Jul 2015 08:52:46 +0000

Након дуге селекције, од 150 пријављених изабрано 15 кандидата за обуку финансијских менаџера на пројектима[:] Заједно са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, Центар за промоцију науке организује прву бесплатну радионицу за обуку финансијских менаџера међународних пројеката у Србији којом се стиче искуство за рад са фондовима Европске Уније. За радионицу се пријавило 125 кандидата, од којих је изабрано 15. Изабрани кандидати су:

Сања Булат
Милан Кужелка
Бранка Шошић-Jурjевић
Енис Уjкановић
Боjана Ивановић
Мариjа Гачић
Милена Димитриjевић
Милан Перић
Даниjела Воjиновић-Милутиновић
Александар Алексић
Мина Мирковић
Ива Воjиновић
Даниjела Ћирић
Марина Савковић
Jелена Грбић

Услов за кандидате је била висока стучна спрема из области друштвених, природних и техничких наука, као и висок ниво познавања енглеског језика. Након што су послали радне биографије и мотивациона писма, кандидати који су прошли у ужи круг позвани су на разговор у просторије Центра за промоцију науке. После ових интервјуа, одабрано је 15 полазника радионице. По завршетку обуке, изабрани кандидати ће бити едуковани да конструишу буџете међународних пројеката у оквиру програма Х2020, ЕРАСМУС+ (Темпус, ЛЛП), ИПА, НАТО итд, омогуће имплементацију финансијских планова међународних пројеката у складу са захтевима програма Х2020, ЕРАСМУС+ (Темпус, ЛЛП), ИПА, НАТО итд, и омогуће финансијску имплементацију међународних пројеката која би била у складу са националним законодавством у смислу задатих административно-правих оквира, у фази имплементације пројекта. Време трајања обуке је 2 месеца, а састојаће се из теоријског и практичног дела. Радионица ће бити одржана средином септембра 2015.

Истражите више о Хоризонту 2020

ЦПН у Новом Саду

admin — Sun, 19 Apr 2015 17:56:19 +0000

Током месеца априла, ЦПН је у Новом Саду организовао представљање успешних Хоризонт 2020 пројеката, као и трибину о ванземаљцима[:]

9. април: Како су они освојили пројекат?

У четвртак, 9. априла, у препуној Мултимедијалној сали Ректората Универзитета у Новом Саду, Центар за промоцију науке, у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја, организовао je још једну трибину „Хоризонт четвртком“, овог пута на тему ”Како су они освојили пројекат?”. Присутне посетиоце је испред Министарства просвете, науке и технолошког развоја поздравио државни секретар др Александра Белић. Он је говорио о важности учешћа наших научника у овом програму финансирања Европске комисије, наглашавајући на који начин се овакав вид сарадње са међународним институцијама може позитивно одразити на науку у нашој земљи. Велики број истраживача који се окупио овом приликом, имао је прилику да чује искуства две успешне научнице из Србије, др Зоране Курбалије Новичић, в.д. директора ЦПН-а, која је недавно освојила престижни Марија Кири грант, као и др Софије Стефановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, прве добитнице ERC гранта у Србији. Оне су говориле о конкретним изазовима пред којима су се нашле током процеса припреме пројекта, али и како су се са њима избориле. Такође, новосадској публици обратио се и Владимир Тодоровић, шеф канцеларије за међународну сарадњу Факултета техничких наука у Новом Саду. Владимир Тодоровић је координатор неколико европских пројеката, међутим овом приликом говорио је о Ноћи истраживача, првом Хоризонт 2020 пројекту у Србији.

15. април: Да ли смо сами у свемиру?

Недељу дана касније, 15. априла у самом центру Новог Сада у просторијама Радио кафеа, ЦПН је организовао трибину о ванземаљцима. На трибини су учествовали астрофозичари др Тијана Продановић и др Милан ћирковић, као и председник удружења грађана НЛО Србија Мирослав Костић. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

Повод за трибину била је недавна детекција интригантних радио-сигнала из далеког свемира, која је узбуркала ширу јавност. Учесници су дискутовали о томе који је узрок оваквих појава и подсетили на сличне догађаје из недавне прошлости, за које се испоставило да су нови астрофизички феномени, такозвани пулсари. Такође, говорило се и томе колика је вероватноћа да негде у свемиру тренутно постоје примитивни облици живота, али и интелигентне цивилизације који би могле да успоставе комуникацију са другим цивилизацијама. Било је речи и о детекцији НЛО објеката, и како овакве појаве тумачи шира, а како научна јавност. Говорило се и о систематкој потрази за ванземаљским облицима живота, познатом пројекту SETI, све већем броју детектованих вансоларних планета, као и о астробиологији. На самом крају трибине, публика је имала прилку да учесницима постави питања, након чега је уследила врло узбудљива дискусија.

Х2020 и ИКТ

admin — Thu, 12 Feb 2015 10:09:35 +0000

(ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ) У оквиру представљања програма Х2020, у Научном клубу ЦПН, 11. фебруара одржан инфо дан посвећен ИК технологијама. [:] Центар за промоцију науке уз подршку Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Министарство трговине, туризма и телекомуникацијa организовао је још једну у серији трибина „Хоризонт четвртком“. Овог пута у среду, 11. фебруара, у просторијама Научног клуба,тема трибине биле су информативно-комуникационе технологије (ICT) у оквиру програма Хоризонт 2020. Просторије Научног клуба биле су пуне до крајњег капацитета. Представници оба министарства, као и бројне делегације научних установа, али и компанија које послују у ИКТ областима показале су велико интересовање за овај догађај. Гост Научног клуба, између осталих, био је и Тијери Буланж из Европске комисије. Трибину је отворио Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја Александар Белић који је поздравио госте и рекао неколико речи о самом програму Хоризонт 2020. Након тога се бројној публици обратио Виктор Недовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и у свом говору похвалио досадашње добитнике грантова европских фондова, између осталих и Весну Црнојевић Бенгин са Универзитета у Новом Саду која јекоординаторка пројекта који је недавно добио средства Тиминг програма Европске комисије. Публици се обратила и Ирина Рељин, помоћница министра у Министарству трговине, туризма и телекомуникација која је такође рекла неколико речи о програму Хоризонт 2020 и ИКТ областима које ово минисатрство покрива. На крају уводног дела, директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун је пожелела добродошлицу свим присутнима и говорила о улози Центра за промоцију науке у програму Х2020, али и друштву. Гост из Европске комисије, господин Тијери Буланж (Directorate – General for Communications Networks, Content and Technology Unit F3 – Programme Coordination, European Commission) кроз два предавања направио је прави увод у Хоризонт 2020 за организације и фирме које послују у ИКТ области. Он је представио шта је то ново у односу на раније програме сличног типа као и неке од приоритета при одабиру пројеката који ће добити финанасирање (презентација1) (презентација2). Након тога, Светлана Богдановић, национална контакт особа за ИКТ је кроз своју презентацију дала савете присутнима за успешно учешће у Хоризонт 2020 пројектима. Она је нагласила да писање новог пројекта није једини начин за учешће у овом програму. Постоји и „други пут“ који подразумева укључивање у већ постојеће пројекте. Она је представила и пројекат Idealist2018, чији је задатак повезивање истраживача и компанија у потрази за партнерима на пројектима у ИКТ области (презентација). Потом су своје добре примере дали Владимир Црнојевић са Факултета техничких наука, Универзитета у Новом Саду и Срђан Крчо из компаније Дунав Нет. Владимир Црнојевић је у свом излагању представио неке од тешкоћа у реализацији пројеката, али и бенефите пријављивања на овај програм. (презентација). Срђан Крчо је дао пример једне младе фирме која се укључила у овај програм и добре стране које Х2020 доноси (презентација). Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, уредник комуникација у Центру за промоцију науке. На крају трибине, било је места за питања из публике, а дискусија је неформално настављена и неко време након саме трибине у просторијама Научног клуба.

Х2020 у Новом Саду

admin — Sat, 07 Feb 2015 11:35:30 +0000

Пред препуном салом у Централној згради Универзитета у Новом Саду представљен је АНТАРЕС - први пројекат у Србији који је освојио средства престижног Teaming програма [:] У оквиру Хоризонта четвртком, Центар за промоцију науке је 5. фебруара био у посети Новом Саду. Овонедељни догађај био је посвећен пројекту АНТАРЕС, првом у Србији који је освојио средства Teaming програма у оквиру Хоризонта 2020. Осим многобројне публике, догађај је испратио и велики број новинара. Док је публика нестрпљиво очекивала обраћање координаторке пројекта АНТАРЕС, професорке Весне Црнојевић-Бенгин са Универзитета у Новом Саду, присутне је поздравио в.д. ректора новосадског универзитета др Радован Пејановић. Након њега, о овом изузетном успеху ноовосадских истраживача говорио је и државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, др Александар Белић, који се осврнуо на учешће домаће науке у Хоризонту 2020. Државни секретар је изјавио да је тим окупљен око професора Владимира Црнојевића и Весне Црнојевић-Бенгин већ остварио невероватан успех, освојивши рекордан број европских пројеката у Србији, али да је АНТАРЕС до сада најсјајнија тачка у њиховој већ заиста сјајној каријери. Потом су се публици обратили и помоћник министра др Виктор Недовић, покрајински секретар за науку Владимир Павлов, менаџер пројекта Европске комисије у Србији Дејан Шуваков, као и директорка Центра за промоцију науке Александра Дрецун. Модератор скупа је био Слободан Бубњевић из Центра. Александра Дрецун је истакла колики допринос овај тим научника даје не само српској науци, већ и промоцији науке у нашој земљи. Након њеног излагања, уручена је захвалница др Црнојевић-Бенгин за представљање српске науке у Европи. „Нисмо могли да одолимо и назвали смо наш пројекат по највећој и најсјајнијој звезди коју видимо на небу – Антарес“, изјавила је координаторка пројекта Весна Црнојевић – Бенгин. Према њеним речима, појекат АНТАРЕС има за циљ да унапреди научни центар BioSense на новосадском универзитету у Европски центар изврсности за напредне технологије у области одрживе пољопривреде и безбедности хране. Ово је први пројекат не само у нашој земљи, већ и у региону, који је остварио овакав успех. Заправо, међу двадесет победничких пројеката, само АНТАРЕС долази из земље која није чланица Европске уније. Наиме, АНТАРЕС је освоји средства у износу од 433.000 евра за израду детаљног бизнис плана, с којим ће се тим научника окупљених око центра BioSense такмичити у другом кругу позива Teaming програма. Након тога, АНТАРЕС има шансу да освоји додатних 29 милиона евра, делом из европских фондова, а делом из домаћих буџетских средстава. Након представљања пројекта и BioSense центра, координатори пројекта организовали су обилазак лабораторија центра за новинаре. Присутни новинари и други гости имали су прилику да се упознају са радом центра, чија постигнућа су врло цењена у свету. Током свог постојања овај центар успео је не само да спречи одлив мозгова из наше земље него чак да доведе више врло успешних истраживача из иностранства, који ће своје знање улагати у развој српске науке.

Истражите више о пројекту Антарес

Да ли је могућ још један ERC у Србији?

admin — Wed, 31 Dec 2014 11:37:54 +0000

Након недавног успеха наше научнице Софије Стефановић, у Новом Саду организована радионица за све који желе да освоје средства за изузетне [:] У понедељак, 22. децембра 2014. године на Универзитету у Новом Саду, одржана је радионица намењена пре свега истраживачима који желе да се пријаве на престижне европске програме финансирања, у оквиру Хоризонта 2020, као што су Европски истраживачки савет (European Research Council, ERC) и Марија Склодовска Кири Акције. Радионици је присуствовало око 40 истраживача у разним фазама каријере. Радионица је протекла у радној атмосфери, а окупљени полазници искористили су ову прилику да размене знања, идеје и искуства. Састанак је послужио и као платформа за повезивање, али и подстицај истраживачима да аплицирају за поменуте програме. Током првог дела састанка представљен је програм ERC, са фокусом на недавно затворени позив Starting Grant 2014 и тренутно отворени позив Starting Grant 2015. Такође, било је речи и о позививима Consolidator Grant 2014 и 2015, који су намењени истраживачима у средњој фази каријере. Гордана Влаховић, са Природно-математичког факултета у Новом Саду и Национална контакт особа за ERC програм, представила је ове позиве, као и резултате евалуације недавно затворених конкурса. Након тога, др Ивана Ковачић са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, причала је о Step 2 фази евалуације поднетог предлога пројекта за Consolidator Grant 2014. Професорица Ковачић је пренела своја искуства са недавно одржаног панел инетрвјуа у Бриселу. У другом делу састанка Нада Милошевић из Министарства за просвету, науку и технолошки развој је као Национална контакт особа за програм Марија Склодовска Кири Акције представила тренутно постојеће шеме финансирања и отворени позив MARIE SKLODOWSKA-CURIE INNOVATIVE TRAINING NETWORKS (H2020-MSCA-ITN-2015). Такође, било је речи и о будућим позивима. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, у сарадњи са Универзитетом у Новом Саду организовало је ову радионицу која је за циљ имала упознавање наших истраживача са високим захтевима позива ових програма финансирања. Мада је донедавно Србија била једна од земаља без ERC грантова, успех научнице са Филозофског факултета у Београду, др Софије Стефановић, потврђује да и у Србији постоји изузетна наука. Радионице овог типа послужиће да нашим научницима демистификују селекциони процес ових европских програма који за циљ имају финансирање изузетности у науци и да на тај начин стимулишу наше научнике да у што већем броју аплицирају за ову врсту грантова. Радионица је била одржана у новој згради Ректората Универзитета у Новом Саду.

Истражите више о програму.

Х2020 добитници 2014.

admin — Sun, 28 Dec 2014 18:36:31 +0000

(ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ) Гост „Хоризонта четвртком“ 25. децембра у Научном клубу ЦПН-а била је др Софија Стефановић [:] Последњи „Хоризонт четвртком“ у 2014. години био је посвећен научницима и пројектима који су добили финансирање од стране европских фондова. Под називом ”Х2020 добитници 2014”, 25. децембра у Научном клубу, окупљени су у доброј, претпразничкој атмосфери сагледали резултате учешћа Србије у овом европском програму након прве године. Хоризонт 2020 је највећи програм Европске уније за истраживање и иновацијe, са фондом од чак 78 милијарди евра. Након што се у њега од 1. јула 2014. укључила и Република Србија, Центар за промоцију науке сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја сваког четвртка представља могућности за научнике, привреду и грађанске организације. Специјални гост последње овододишње трибине била је Софија Стефановић, добитница гранта Европског истраживачког савета за свој пројекат BIRTH, који се бави порођајима, мајкама и бебама у праисторији. У име директорке Центра, Александра Дрецун публику и госте клуба је поздравила Оливера чачић Милитиновић која води програмски сектор у ЦПН-у. Потом се публици обратио Виктор Недовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја направио преглед резултата Србије у програму Хоризонт 2020 током 2014. године. Потом је Александар Белић, државни секретар у Министарстрву просвете, науке и технолошког развоја који је говорио о томе зашто је програм Хоритзонт 2020 изузетно користан за Србију, и направио један поглед на годину дана искуства са овим програмом. Затим је публици свој успех представила Софија Стефановић из Лабораторије за биоархеологију Одељења за археологију Филозофског факултета, која је прва добитница ERC гранта у Србији. Софија је испричала своја искуства током месеци припреме пројекта и пут од идеје до успешног рада који ће финансирати Европски истраживачки савет (презентација). Софији је у име Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Центра за промоцију науке уручена и захвалница за изузетне заслуге у представљању домаће науке у Европи и вишегодишњу подршку промоцији науке у Србији. Након тога уследила је дискусија и питања из публике за присутне говорнике. Трибина је почела око 15 часова, а трибинска сала Научног клуба Центра за промоцију науке била је попуњена. ”Хоризонт четвртком” се наставља истим ритмом и новој години, након празника.

Прехрамбене иновације

admin — Thu, 25 Dec 2014 10:54:56 +0000

Резултати међународног CAPINFOOD пројекта о иновацијама у прехрамбеном сектору представљени 17. децембра на конференцији у Научном клубу ЦПН[:] У среду 17. децембра 2014. године у Научном клубу Центра за промоцију науке одржана је национална конференција CAPINFOOD на којој су представљени резултати истоименог пројекта. Након поздравне рече проф. др Виктора Недовића, помоћника министра просвете, нaуке и технолошког развоја, представљен је основни концепт и активности које су спроведене током три године трајања CAPINFOOD пројекта. Конференција је започела у 11 и трајала до 17 часова. Тема CAPINFOOD пројекта је: “Унапређење окружења и подизање свести јавности о значају иновација у прехрамбеном сектору у земљама Југоисточне Европе, путем транснационалне сарадње“. Током пројекта урађена су опсежна истраживања о иновационим баријерама и начинима за њихово превазилажење у прехрамбеном сектору кроз рад фокус група и путем попуњавања упитника у којима су учествовале прехрамбене компаније, истраживачке институције, факултети и експерти из области. Спроведени су обуке о трансферу знања, ICT решењима у сектору хране, управљање ланцем хране и индустријски иновациони панели. Као резултат истраживања развијен је већи број приручника за подршку увођењу иновација у сектор хране:припручнико ICT решењима у прехрамбеном сектору, о колективном генерисању иновација и подршци иновацијама, о примерима најбоље праксе, о вођењу диалога са доносиоцима политичких одлукаи др., а под окриљем пројекта и у организацији Удружења прехрамбених технолога Србије успостављено је по први пут у Србији европско такмичење студентских тимова за најбољи еко-иновативни прехрамбени производ, ECOTROPHELIA EUROPE. Као главни резултат пројекта, на скупу је презентована национална иновациона стратегија за прехрамбени сектор, која је урађена на волонтерској бази у сарадњи експерата са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Института Михајло Пупин и уз широк консултативни процес са великим бројем актера у области производње хране. Истакнут је значај стратегије, методологија која је примењена при изради, као и глевни приоритети који су идентификовани.

Истражите више о CAPINFOOD пројекту

Поред резултата CAPINFOOD пројекта, на конференцији су презентовани значајни европски пројекти из области. Презентован је AREA пројекат, усмерен ка усавршавању младих истраживача као и усавршавању постојеће и набавци нове савремене опреме, како би се унапредила истраживањау области пољопривреде, заштите животне средине и биотехнологије. Затим пројекат Noble Ideas чији је циљ умрежавање младих истраживача у сектору агробизниса. Презентован су и резултати прве године реализације TRAFOON пројеката чији је циљ пружање подршке малим и средњим предузећима који се баве производњом традиционалне хране широм Европе кроз формирање мреже између истраживача, произвођача и других заинтересованих страна, као и база потреба привреде и база решења које нуди наука, како би се подржало предузетништво и увођење иновација у овом сектору. Произвођачи традиционалних производа од воћа, пре свега малине и шљиве, биће у у фокусу активности које ће се спровести у Србији током реализације овог пројекта који траје три године. Национална конференција је окупила представнике кључних институција заинтесованих за развој ове области:прехрамбене индустрије, факултета, института, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Покрајинског секретаријата за пољоривреду, водопривреду и шумарство, Завода за интелектуални својину, Иновационог фонда, Привредне коморе Србије, Светске банке и др. На конференцији је активно учествовао Др. Андрáс Себőк, пројектни партнер из Campden BRI непрофитне организације из Будимпеште, који је говорио на тему: Tools and methods in the CAPINFOOD project to assist food businesses in their research and innovation activities. На коференцији су говорили и проф. др Бранко Бугарски, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, Александра Дрецун директорка Центра за промоцију науке, др Ђуро Кутлача са Института Михајло Пупин, др Тања Петровић са Пољопривредног факултета Унуверзитета у Београду, др Даница Мићановић из Привредне коморе Србије, проф. др Радмила Стикић са Пољопривредног факултета Унуверзитета у Београду и Дијана Штрбац са Института Михајло Пупин. Конференцијом је модерирао проф. др Виктор Недовић, координатор пројекта у Србији.

ОИЦ у Новом Саду

admin — Mon, 22 Dec 2014 13:20:39 +0000

Презентација Обједињеног истраживачког центра одржанa je у уторак, 9. децембра, на Универзитета у Новом Саду[:] Kонференцију су заједнички организовали Joint Research Centre Европске Комисије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Универзитет у Новом Саду. Конференцију су отворили Виктор Недовић (Министарство за образовање, науку, и технолошки развој), Лучијана Заниери (ЈRC) и проф. др Мирослав Весковић (Универзитет у Новом Саду). Виктор Недовић, помоћник минстра, је истакао значај сарадње са Joint Research Centre (JRC), потписаног Меморандума о разумевању из 2010. године. Он је навео активности које су спроведене у сарaдњи са Србијом и партнерским институцијама у држави. На конференцији је, између осталог, представљена и макро-регионална стратегије са акцентом на Дунавској стратегији. Конференција је намењена истраживачима, пост-докторантима, младим истраживачима, истраживачким групама унутар Универзитета у Новом Саду, представницима привреде, као и креаторима политика у земљама кандидатима за приступање Европској Унији.

Пут у креативну Европу

admin — Mon, 08 Dec 2014 21:51:38 +0000

(ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ) Током Хоризонта четвртком 11. децембра представљен је програм „Креативна Европа“, као и пројекти између науке и уметности [:] Научни клуб Центра за промоцију науке и ове недеље је био домаћин трибине Хоризонт четвртком. Као и до сада, догађај је представио могућности финансирања из европских фондова кроз конкретне пројекте, али овог пута се није разговарало о програму финансирања Хоризонт 2020. Тема дана био је ЕУ програм „Креативна Европа“, који спада међу европске фондове паралелне са Хоризонтом 2020 и који се односи на везе између науке и уметности. „Креативна Европа“ је програм у оквиру Европске комисије за подршку секторима за културу и медије. Програм помаже културне и креативне организације у деловању на међународном нивоу и промовише размену културних дела, као и искустава. Трибину је испред бројних гостију, око 15 часова отворила Александра Дрецун, директорка Центра за промоцију науке. Она је у свом обраћању поздравила публику и говорила о томе колико је креативност важна и неопходна у областима какве су наука и уметност. Потом је Нина Михаљинац из Деска Креативна Европа Србија, при Министарству културе и информисања Републике Србије представила програм „Креативна Европа“ (презентација). Након тога, публици су се представили носиоци домаћих пројеката који су већ добили финансирање у оквиру програма „Креативна Европа“. Слободан Јовановић и Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке су представили пројекат European Digital Art & Science Network (презентација). Наиме, ЦПН је партнер у конзорцијуму који је у програму „Креативна Европа“ добио финансирање овог пројекта, а који је покренут ове године. Јасна Димитријевић из Задужбине „Илије М. Коларца“ представила је рад ове познате градске, али невладине организације као и пројекат Take Over (презентација). Након тога је Весна Јеловац из организације Београдске недеље дизајна представила пројекат Human Cities. Након презентација уследила је дискусија о програму и представљеним пројектима. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

Наука у ЕУ преговорима

admin — Sun, 07 Dec 2014 13:45:18 +0000

У Бриселу је 1. децембра 2014. године одржан билатерални скрининг за Поглавље 25 „Наука и истраживање“[:] Преговори Републике Србије са Европском унијом, започети почетком године, обухватили су и област науке. Наиме, једно од преговарачких Поглавља у приступању ЕУ – поглавље 25 – односи се на науку и истраживање. У оквиру опсежне активности на овом пољу, 1. децембра 2014. у Бриселу је учињен један од најважнијих корака овог процеса – такозвани билатерални скрининг за Поглавље 25 „Наука и истраживање“. Током преговора о придруживању земље ЕУ за свако поглавље одржавају се прво експланаторни скрининзи, на којима се Србији представљају стандарди и захтеви Уније, а потом и билатерални скрининзи на којима Србија представља степен усклађености са ЕУ. Зато билатерални скрининг током преговора подразумева потпун преглед стања у некој области. Експланаторни скрининг за Поглавље 25 одржан је 6. октобра, а билатерални 1. децембра. Делегација Министарства просвете, науке и технолошког развоја је том приликом у Бриселу представила целокупно стање у области науке у Србији. Током догађаја који је организован у Центру „Алберт Боршет“, представници Србије су Европској комисији указали на степен спремности Србије и планове за усвајање и примену европских правних тековина у области науке. Делегацију је предводио Виктор Недовић, помоћник министра у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, који има дугогодишње искуство у међународним односима у области науке. Након састанка, а на основу излагања чланова делегације, Комисија ће израдити извештај о релевантним закључцима скрининга који ће бити пренет државама чланицама Европске уније. Уз друге организације које учествују, део тима за преговоре чини и Центар за промоцију науке. Тако је, током билатералног скрининга, Александра Дрецун, директорка ЦПН-а, представила Европској комисији стање у две области – реч је о односу науке и друштва у Србији и родној политикци у области науке.

Обједињени истраживачки центар Упоредо са преговорима, у Србији ће, захваљујући иницијативи Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Универзитета у Новом Саду, 9. децембра бити представљен Обједињени истраживачки центар. Истражите више...