ЦПН трибине – ЦПН

ЦПН трибина о Фејсбуку

admin — Fri, 07 Jul 2017 14:31:34 +0000

У Научном клубу у Београду у уторак, 13. јуна, одржана је ЦПН трибина ”Ко господари Фејсбуком?”[:] У Научном клубу у Београду у уторак, 13. јуна, одржана је ЦПН трибина ”Ко господари Фејсбуком”. Тему је инспирисала вест коју су пренели светски медији а чији су главни актери чланови тима из Новог Сада и Београда окупљени око пројекта Share Lab, који су анализом података успели да открију неке од тајни најпопуларније друштевне мреже. На трибини се између осталог говорило о томе колико су корисници господари и власници својих Фејсбук профила, ко и са каквим намерама користи податке које остављају, колико су безбедни и које су могућности маркетинга на основу анализе понашања на друштвеним мрежама. О овим питањима су говорили др Јан Красни са Филолошког факултета, један од сарадника у Share Lab-у, др Марија Митровић Данкулов из Лабораторије за примену рачунара у науци Института за физику у Београду, и Иван Речевић. консултант у области ИТ предузетништва. Модератор је био Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи.

ЦПН трибина о Дарвину

admin — Wed, 24 May 2017 09:17:43 +0000

У препуном амфитеатру Хемијског факултета 23. маја одржана је ЦПН трибина ”Борба за опстанак Чарлса Дарвина”[:] У Великом амфитетару Хемијског факултета одржана је у уторак, 23. маја, ЦПН трибина ”Борба за опстанак Чарлса Дарвина”. Након петиције за укидање теорије еволуције у образовном систему у Србији и узнемирености која је настала у јавности, Центар за промоцију науке организовао је трибину на којој су најугледнији научници разјаснили многе дилеме и нејасноће повезане са теоријом еволуције. На трибини су учествовали др Биљана Стојковић, еволуциони биолог са Биолошког факултета у Београду, др Алексеј Тарасјев, еволуциони биолог са Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”, др Софија Стефановић, физички антрополог са Филозофског факултета у Београду и сарадник Biosense института у Новом Саду, и др Андреј Јефтић, теолог са Православног богословског факултета у Београду. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Учесници су више пута нагласили да о исправности научне теорије треба да разговарају стручњаци из те области указујући на значај научне писмености у друштву. Посетиоци трибине су имали прилику да сагледају теорију еволуције из угла биологије, како њене историје тако и најновијих истраживања, из угла наука које се баве прошлошћу пре свега на основу археолошких ископина и из угла теологије која нема потребу да се штити од природних наука. Др Биљана Стојковић је на самом почетку, након инсерта из BBC филма који приказује разноликост живог света, говорила како колико год живот делује чудесно, биолози имају јако пуно објашњења и доказа како се животни процеси одвијају. Њен колега Др Алексеј Тарасјев је објаснио шта је еволуција и напоменуо да не треба давати велики медијски простор онима који причају о стварима за које нису стручни. Др Софија Стефановић је подсетила публику да људи не треба да се стиде својих предака старих више од два милиона година већ да треба да им буду захвални што је упркос демографском минимуму наша врста опстала. Др Андреј Јефтић је објаснио да Библија не нуди научне теорије о настанку живота напоменувши да је сукоб између природних наука и теологије непотребан, док би њихова сарадња била веома корисна.

ЦПН трибина о планетама

admin — Wed, 08 Mar 2017 12:31:00 +0000

У препуној Великој сали СКЦ-а 7. марта одржана је ЦПН трибина „Седам земљоликих планета: Открића и последице“[:] Уз незапамћено интересовање публике, у уторак 7. марта у Великој сали Студентског културног центра одржана је ЦПН трибина „Седам земљоликих планета: Открића и последице“. Тема трибине је посвећена систему TRAPPIST-1, којег чини једна хладна патуљаста звезда и седам земљоликих планета, са чак три у тзв. појасу златокосе. Заинтересовани гости су заузели свa седишта знатно пре почетка трибине у 19 часова, а још толико публике је испунило пролазе Велике сале, као и партер испред бине. Процењује се да је око 450 људи слушало трибину на којој се разговарало о великом открићу које су НАСА и часопис Nature објавили 22. фебруара. На трибини су говорили др Саша Марковић, научни новинар специјализован за област астрономије, др Драгана Илић, астрофизичарка са Математичког факултета у Београду, др Момир Степановић, астрофизичар и др Александар Богојевић, директор Института за физику у Београду. Разговор је водио Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи. Уз дискусију о самом открићу, разговорало се и о темама које су кључне за разумевање потраге за ванземаљским животом. Др Саша Марковић је говорио о непојмљивим временским и просторним скалама универзума које спречавају откривање ванземаљског живота, а др Илић је публици објаснила потешкоће које настају приликом откривања и испитивања чак и нама најближих тзв. егзопланета, као што су оне које окружују звезду TRAPPIST-1. О другој, експерименталној страни потраге говорили су др Степановић и др Богојевић. Између осталог, објаснили су како се хемијски и атмосферски услови који владају на другим планетама, када су познати, могу рекреирати у лабораторији, и о својим искуствима у таквим експериментима – др Степановић о стварању комплексних молекула уз помоћ елемената који нису угљеник, а др Богојевић о адаптирању земљаских организама на услове који владају на Венери. У сали је владао одмерени оптимизам према могућностима које пружа TRAPPIST-1, трибину је преко лајвстрима пратила публика у четири Научна клуба у Србији (Чачак, Ниш, Лесковац и Смедерево), а на питање ко би се од присутних одмах након трибине, када би то било могуће, упутио ка новооткривеним земљоликим планетама, половина публике је подигло руке. ФОТО: Милован Миленковић

ЦПН трибина о умирању

admin — Fri, 20 Jan 2017 09:46:24 +0000

(Видео) Прва овогодишња ЦПН трибина под називом ”Зашто умиремо?” одржана је у четвртак, 19. јануара, у Великој сали СКЦ-а [:] На првој ЦПН трибини у 2017. години угледни гости из науке говорили су о великој мистерији живог света и једном од највећих друштвених изазова у Републици Србији - смрти. Трибина под називом ”Зашто умиремо: демографија, биологија, медицина” одржана је у четвртак, 19. јануара, у Великој сали Студентског културног центра. На трибини су учествовали др Валентина Арсић Арсенијевић, редовни професор Медицинског факултета у Београду, специјалиста микробиолог и од истраживача запослених у Србији аутор најцитиранијег научног рада у 2015. години, др Миодраг Гужвић, молекуларни биолог са Универзитета у Регенсбургу који се бави механизмима ширења рака, аутор запаженог истраживања о новом начину оплодње који је изазвао контроверзе у светским и домаћим медијима, и др Владимир Јовановић, научни сарадник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ у Одељењу за генетичка истраживања. Разговор је модерирао Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи. На трибини се говорило о томе шта је смрт из перспективе биологије, о различитим узроцима смрти, могућностима продужења живота, али и о демографској слици Србије и света. Др Миодраг Гужвић је објаснио како долази до смрти ћелије, а како до смрти читавог организма, а др Владимир Јовановић и др Валентина Арсић Арсенијевић су се више пута у разговору освртали на демографске податке који показују да је у Србији све више старих особа. Др Владимир Јовановић је описао процес старења говорећи о томе шта се догађа са хромозомима. О болестима од којих умире велики проценат људи, а често остају непримећене говорила је др Валентина Арсић Арсенијевић која се бави истраживањем оваквих болести. Др Миодраг Гужвић је објаснио шта је његов тим урадио у истраживању које је привукло пажњу медија наглашавајући који делови су погрешно протумачени и пренети. Пре почетка и у првом делу трибине публика је имала прилику да попуни online анкету и изнесе своје ставове о томе зашто популација Србије стари, а током трибине приказани су резултати анкете које су прокоментарисали учесници. На истом линку публика је на крају трибине оценила целокупан догађај.

ЦПН трибина о geek култури

admin — Tue, 27 Dec 2016 10:25:52 +0000

У Великој сали СКЦ је у понедељак, 26. децембра одржана последња ЦПН трибина у 2016. години - „Основе geek културе“[:]

ФОТО: Срђан Вељовић

У понедељак, 26. децембра, Центар за промоцију науке је у Великој сали Студентског културног центра одржао трибину „Основе geek културе“. Публика је имала прилику да чује различита виђења geek феномена, од саговорника који су долазили из света информационих технологија и медија, књижевности и филма.

ФОТО: Срђан Вељовић

Владимир Јакшић, уредник сајта Холонет, портала који се бави „Ратовима звезда“, говорио је о преданости одређеном фантастичном свету и његовим јунацима као основној geek особини – као и о разлици између аутохтоних geek феномена и оних који су се пробили у мејнстрим културу (као што су велики амерички сајмови).

ФОТО: Срђан Вељовић

Зоран Станојевић, новинар и уредник са Радио Телевизије Србије, окренуо се другој врсти geek понашања: залуђеношћу технологијом. Како је навео Станојевић, geek је онај који мора да поседује последњи, или макар најбољи, телефон и исте такве апликације; једном када те ствари постану препознате и широко прихваћене, geek их напушта.

ФОТО: Срђан Вељовић

Такође из IT света, Иван Минић, директор агенције Бурек, пренео је лично искуство током којег је схватио да није geek: у неком тренутку је схватио да му је за посао потребан рачунар који је најудобнији, а не најновији или најбржи. Покушао је и да представи ширу слику о geek људима, у коју је укључио и чувеног кошаркаша Дражена Петровића.

ФОТО: Срђан Вељовић

Горан Скробоња, писац, говорио је о сопственим искуствима са почецима geek културе на овим просторима, које је сместио на крај седамдесетих година 20. века, и о значају интернета за данашњи продор geek феномена у мејнстрим – пре свега фантастичне књижевности и филма. Разговор је водио Слободан Бубњевић, главни уредник часописа Елементи. На трибини се по први пут у продаји нашао нови, седми број Елемената, последњи у 2016. години. Тема броја, која носи наслов „У сенци белог града“, бави се односом Београда и Србије кроз сфере економије, културе, демографије, инфраструктуре, одбране и здравља, уз мапе које приказују Београд и остатак Србије у последња два века.

ФОТО: Срђан Вељовић

Посетиоци трибине добили су и штампану верзију ЦПН специјала „Светови Готфрида Вилхелма Лајбница“ који је претходно на Елементаријуму обележио 300 година смрти великог филозофа. Специјал је илустровала и дизајнирала Сања Бошковић.

ЦПН трибина о хомеопатији

admin — Fri, 23 Sep 2016 13:58:17 +0000

(ВИДЕО) Нова сезона ЦПН трибина отворена је 22. септембра темом која је изазвала велико интересовање - хомеопатијом [:] ЦПН трибина ”Хомеопатија, медицина на странпутици?” одржана је у четвртак, 22. септембра, у Великој сали Студентског културног центра. Тема прве ЦПН трибине у новој сезони изазвала је велико интересовање медија и грађана, а у публици је било око 250 људи који су желели да сазнају шта је то хомеопатија, али и да први пут на јавном догађају у Србији чују шта наука може да каже о овом начину лечења. На трибини су говорили др Горан Кнежевић, из Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, др Зоран Радовановић, епидемиолог и председник Етичког комитета СЛД, и др Милош Бајчетић са Института за хистологију Медицинског факултета у Београду. Најављено је и учешће представника Секције за хомеопатију Српског лекарског друштва, али су непосредно пред трибину у овој секцији одустали од учешћа. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Трибина је почела историјским освртом на саме почетке хомеопатије и принципе на којима се заснива, о чему је говорио др Зоран Радовановић, као и објашњењем др Горана Кнежевића зашто су неки људи склонији да верују у њену моћ док други желе да пронађу доказе. Др Милош Бајчетић је нагласио да је историја медицине пуна не само великих отркића већ и заблуда али је нагласио и да му је јасно зашто се људи одлучују на овакву врсту лечења подесћајући да хомеопате посвећују доста времена разговору са пацијентима. Др Кнежевић је описао како је изгледала једна метааналитичка студија у часопису Lancet чији је закључак био да хомеопатија нема никаквог ефекта изван плацеба. Затим је говорио о плацебо ефекту, колико је моћан, али и како истраживања потврђују његово постојање. У наставку разговора др Радовановић је нагласио да се оспоравањем хомеопатије не оспорава и народна медицина по себи, већ да научна медицина преузима из народне све оно за шта се докаже да вреди. На трибини се разговарало о неодрживости теоријских претпоставки хомеопатије, али и емпиријским истраживањима њеног ефекта, а више пута је и наглашено да се она појавила у време када је медицина била немоћна. У публици је било и више заговорника хомеопатије, који су узели учешће у дискусији у делу трибине предвиђеном за питања публике. Том приликом су изразили незадовољство организацијом и саговорницима.

ЦПН трибина о Борхесу

admin — Thu, 23 Jun 2016 07:01:44 +0000

У уторак, 14. јуна поводом 30 година од смрти Хорхеа Луиса Борхеса одржана је ЦПН трибина инспирисана његовим делима[:] Под називом ”Да ли смо заробљени у Борхесовој библиотеци”, у уторак, 14. јуна. одржана је ЦПН трибина посвећена бесконачности, математици, књижевности и арегнтинском писцу Хорхеу Луису Борхесу од чије смрти је прошло тачно 30 година. Трибина је одржана у Великој сали Студентског културног центра у Београду, али и у 7 других градова одакле су је грађани пратили уживо из Научних клубова уз могућност да своја питања пошаљу учесницима. О Борхесовој књижевности и њеним преплитањем са науком и научном фантастиком говорили су Ксенија Вуловић, асистенткиња на Филолошком факултету у Београду и теоретичарка хиспаноамеричке књижевности, Мухарем Баздуљ, писац и новинар, Миодраг Рашковић, математичар са Математичког института САНУ, и Зоран Живковић, писац и теоретичар научне фантастике. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, уредник часописа Елементи. На почетку трибине Ксенија Вуловић је подсетила публику на неке биографске податке Хорхеа Луиса Борхеса и како је текао развој његове каријере од песника да есејисте и писца кратких прича. Затим је говорила о његовим политичким сукобима са властима и ”смиреном анархизму” како је сам називао своје ставове. Такође, Ксенија Вуловић је говорила и о различитим тумачењима чињенице да један од најважнијих писаца двадесетог века није добио Нобелову награду. Мухарем Баздуљ је причу о Борхсеу почео од свог личног првог сусрета са његовим делима, а затим је рекао како су 1899. године рођени Борхес, Набоков и Хемингвеј, три писца која су обележила 20. век а чији су се приступи књижевности суштински разликовали. Баздуљ је нагласио да се Борхесов таленат за књижевност пре свега огледа у његовој способности да пише о математици тако да читаоцу није потребно никакво предзнање, а осим тога, према његовим речима, савршено преноси како се математичко-филозофски парадокси преламају на људске животе. Зоран Живковић је говорио о научној фантастици а један од његових закључака је да је много лакше писати реалистичку прозу у којој је оквир унапред задат док у фантастици писац мора сам да га осмисли. Живковић је Борхеса поредио са његовом Вавилонском билиотеком, а читаоце са библиотекарима који траже смисао. Математичар Миодраг Рашковић је говорио о бесконачности и како је од Канторове теорије постало јасно да постоји обиље бесконачности. Рашковић је рекао да је свет бесконачности фантастичан као нека врста књижевности.

Отворена ЦПН трибина

admin — Fri, 06 May 2016 10:17:51 +0000

Трибина "Шта се догодило са науком у Србији" коју је Центар за промоцију науке организовао 5. маја у Пароброду изазвала је огромну пажњу медија и научника[:] У готово ванредној ситуацији за научнике у Србији, Центар за промоцију науке организовао је ванредну, Отворену ЦПН трибину “Шта се догодило са науком у Србији?”. Трибина је одржана у четвртак, 5. маја, у 15 часова, у холу УК Пароброд у Београду. Уз друге бројне програме намењене општој популацији, Отворена ЦПН трибина је била усмерена ка научној заједници, као једна могућа прилика за јавни дијалог о науци. Догађај је изазвао огромно интересовање и простор у коме је трибина организована био је сувише мали за све заинтересоване научнике и представнике медија. На порталу Елементаријум, уз подршку продукције Тајмлајн, могао се пратити видео пренос који је, иначе, оборио све рекорде гледаности досадашњих видео-стриминга ЦПН. На трибини су говорили: др Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја; академик Зоран Поповић, потпредседник САНУ; др Александра Павићевић, са Етнографског института САНУ, као представник Заједнице института Србије; др Весна Милетић из Покрета ”Спасимо науку” и др Ђурђица Јововић из Синдиката науке. Модератор трибине је био Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке. У узаврелој атмосфери, водила се двочасовна дискусија аргументима, уз честе прекиде аплаузима, али и негодовања и повике. Концепт отворене трибине је подразумевао да се поред саговорника јасно чује и глас публике. Разговарало се о изазовима новог истраживачког циклуса, о дилемама и поделама у научној заједници, као и питању легалности и поништавању актуелног конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја за финансирање научних пројеката. Дискусије отворене на овој трибини се настављају. Дан касније, 6. маја, Влада Републике Србије поништила је конкурс министарства.

Погледајте снимак Отворене ЦПН трибине Истражите више о расписивању конкурса за науку Истражите више о поништавању конкурса

ЦПН трибина о изборима

admin — Fri, 01 Apr 2016 13:41:00 +0000

У среду, 30. марта, одржана је ЦПН трибина ”Избори - како доносимо одлуку?” у Великој сали СКЦ-а, а праћена је уживо из девет градова[:] Након што се четврти број Елемената са тематом ”Избори: Како доносимо одлуку?” појавио у продаји, Центар за промоцију науке је организовао ЦПН трибину са истоименом темом. Трибина је одржана у среду, 30. марта, у пуној Великој сали Студентског центра у Београду. Као и претходне, ЦПН трибина "Како доносимо одлуку" привукла је велику посету, али је организована као прва национална трибина. Трибину је, наиме, уживо пратила и публика из девет градова у којима ће овог пролећа бити отворени Научни клубови, а где се такође окупила публика на пратећим догађајима. Уз техничку подршку Тајмлајн продукције, уживо су укључени Лесковац, Чачак, Ниш, Ужице, Књажевац, Смедерево, Крушевац, Нови Пазар и Шабац. О изборима и доношењу одлука на трибини су говорили др Каја Дамњановић, психолошкиња из Лабораторије за експерименталну психологију на Филозофском факултету у Београду, др Оливер Тошковић, доцент на Одељењу за психологију на Филозофском факултету у Београду, Воја Антонић, научни публициста, и др Зоран Лучић, професор на Математичком факултету у Београду и бивши извршни директор агенције ЦЕСИД. Трибину је модерирао Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Психолог, др Каја Дамњановић је објаснила да су људи, као врста, ограничено рационални па наше одлуке нису увек рационалне. ”Наш когнитивни систем не може да обради све информације које примамо, па међу њима правимо избор”, рекла је др Дамњановић. Она је говорила и како окружење може да утиче на наше одлуке и како знамо која одлука је важна а која не. Научни публициста Воја Антонић је говорио да често имамо илузију да машине доносе одлуке, али да су то у ствари одлуке људи који су их програмирали. У наставку трибине Антонић је говорио како предрасуде утичу на човекове изборе и одлуке, а један од његових закључака био је да важне одлуке људи треба сами да донесу. Др Оливер Тошковић је рекао да наше одлуке увек садрже општа знања, међусобне односе са људима, моралне дилеме и да их често обликују наша уверења о томе како свет изгледа. Он је говорио како функционише контрола лета и објаснио шта су лажна узбуна, пропуштен сигнал, коректно одибјање и препознат сигнал, као и начин на који се јављају у свакодневном животу. Др Зоран Лучић је говорио првенствено о изборима као политичкој одлуци наглашавајући да гласамо у складу са оним ко смо ми и каква су наша уверења. Др Лучић је говорио и о предизборним анкетама, како се састављају и како се на основу њих праве процене изборних резултата, као и о томе колико су прецизне.

ЦПН трибина о открићу века

admin — Sat, 27 Feb 2016 12:00:33 +0000

У четвртак, 25. фебруара, у препуној Великој сали СКЦ-а, одржана је ЦПН трибина о открићу века ”Одакле долазе гравитациони таласи?” [:] Након што су ЛИГО детектори потврдили постојање гравитационих таласа и након што је ова вест покренула велико интересовање у Србији, у четвртак, 25. фебруара, одржана је ЦПН трибина на којој је било речи о овом феномену. Трибина под називом ”Одакле долазе гравитациони таласи?” одржана је у препуној Великој сали Студентског културног центра. На трибини су говорили др Александар Богојевић, физичар и директор Института за физику у Београду, др Милован Шуваков, физичар и помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, и др Драгана Илић, астрофизичарка са Математичког факултета у Београду. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, главни и одговорни уредник часописа Елементи. Учесници трибине су објаснили како су гравитациони таласи детектовани, али и зашто је овај догађај назван открићем века. На трибини је било речи и о историји ове идеје, као и о могућим последицама потврде постојања гравитационих таласа. Др Александар Богојевић је детекцију гравитационих таласа описао као добијање новог чула. ”Све што до сада знамо о Универзуму, знамо на основу електромагнетног зрачења, а сада постоји могућност за изградњу гравитационих опсерваторија”, рекао је др Богојевић. Др Милован Шуваков је објаснио значај детекције гравитационих таласа али је нагласио и да се још увек не може назвати открићем док се не уочи најмање два пута. Затим је др Шуваков говорио о научним подацима које ЛИГО дели на свом порталу, а публика је имала прилику да те податке види и чује објашњење шта они показују. Др Драгана Илић је подсетила да потрага за гравитационим таласима траје већ сто година и говорила је о значајним историјским моментима који су ту потрагу обележили. Др Илић је објаснила и шта су црне рупе и како настају напомињући да је ЛИГО експеримент први који је детектовао сигнал неке црне рупе. На крају трибине учесници су додатно објаснили колико је ово откриће значајно за обичног човека и свакодневни живот. Др Александар Богојевић је говорио да је човеку потребно нешто што га превазилази и да у том смислу ово постигнуће може да пружи инспирацију људима чиме год да се баве. Др Милован Шуваков се надовезао говорећи да би се наука вероватно подједнако добро развијала и да нема других небеских тела, али да је овакав свет лепши, а помоћу нове технологије може се отићи и мало даље. Др Драгана Илић је рекла да сада можемо да очекујемо нова открића и нове идеје, а наша машта почиње да иде у другом правцу.