Циклус предавања у оквиру манифестације ”Интелигенција биљака” завршен је петак, 1. децембра, истоименом трибином[:]
Након бројних радионица и предавања, у петак, 1. децембра, одржана је изузетно посећена трибина под називом „Интелигенција биљака“, на којој су говорили др Драгана Матекало и др Бранислав Шилер са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ Универзитета у Београду. Модератор је био Иван Умељић из Центра за промоцију науке.
На самом почетку посетиоце је у име Центра за промоцију науке поздравила др Тања Аднађевић, руководилац Сектора за програмске активности, који је у сарадњи са истраживачима са Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ реализовао манифестацију.
Разговор је започео указивањем на термин „слепило за биљке“ (plant blindness), којим је након једног опсежног истраживања описана неспособност људи не само да објасне живот биљака, него чак и да препознају њихово постојање у свом окружењу. Истраживачи су кроз бројне занимљиве примере објаснили да иако се биљке анатомски веома разликују од нас, оне због тога нису инфериорнији живи организми.
Др Драгана Божић је на сликовит начин описала различите животне стратегије биљака и животиња. „Уколико бисте, рецимо, усмртили све зечеве на неком острву, читаву врсту довели бисте до истребљења, ако на острво не бисте донели пар зечева са другог места. Међутим, ако бисте на истом острву посекли сва стабла тополе, у неколико наредних година на истом месту изникла би нова шума пошто ће нови изданци израсти из коренова. Чак и ако ископамо коренове и спалимо га, па и тада би, након мало дужег периода, изникла нова шума из банке семена тополе која су у земљи стрпљиво чекала своју шансу да проклијају.“ Др Божић је затим детаљно објаснила на које све начине долази до клијања семена, али је говорила и о необичним начинима на које биљке излазе на крај са својим предаторима.
Др Бранислав Шилер се поближе осврнуо на то како биљке, с обзиром на то да су непокретне, успевају да се опраше и да одрже и рашире своју врсту, о коеволуцији биљних врста са циљаним опрашивачима. Др Шилер је детаљно описао фасцинантан асортиман „превара“ којима прибегавају орхидеје како би намамиле инсекте да их опраше, као и на разлоге због којих у природи долази до хибридизације, објаснивши детаљно, из еволутивне и еколошке перспективе, како они настају и по чему се разликују од култивисаних хибрида.
Ова манифестација наставља се и током децембра. Уз сталну поставку изложбе која је свакодневно отворена за посетиоце биће организовано и неколико тура кроз „Интелигенцију биљака“, о чему можете више прочитати у посебној вести.
