Ciklus predavanja u okviru manifestacije ”Inteligencija biljaka” završen je petak, 1. decembra, istoimenom tribinom[:]
Nakon brojnih radionica i predavanja, u petak, 1. decembra, održana je izuzetno posećena tribina pod nazivom „Inteligencija biljaka“, na kojoj su govorili dr Dragana Matekalo i dr Branislav Šiler sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu. Moderator je bio Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke.
Na samom početku posetioce je u ime Centra za promociju nauke pozdravila dr Tanja Adnađević, rukovodilac Sektora za programske aktivnosti, koji je u saradnji sa istraživačima sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ realizovao manifestaciju.
Razgovor je započeo ukazivanjem na termin „slepilo za biljke“ (plant blindness), kojim je nakon jednog opsežnog istraživanja opisana nesposobnost ljudi ne samo da objasne život biljaka, nego čak i da prepoznaju njihovo postojanje u svom okruženju. Istraživači su kroz brojne zanimljive primere objasnili da iako se biljke anatomski veoma razlikuju od nas, one zbog toga nisu inferiorniji živi organizmi.
Dr Dragana Božić je na slikovit način opisala različite životne strategije biljaka i životinja. „Ukoliko biste, recimo, usmrtili sve zečeve na nekom ostrvu, čitavu vrstu doveli biste do istrebljenja, ako na ostrvo ne biste doneli par zečeva sa drugog mesta. Međutim, ako biste na istom ostrvu posekli sva stabla topole, u nekoliko narednih godina na istom mestu iznikla bi nova šuma pošto će novi izdanci izrasti iz korenova. Čak i ako iskopamo korenove i spalimo ga, pa i tada bi, nakon malo dužeg perioda, iznikla nova šuma iz banke semena topole koja su u zemlji strpljivo čekala svoju šansu da proklijaju.“ Dr Božić je zatim detaljno objasnila na koje sve načine dolazi do klijanja semena, ali je govorila i o neobičnim načinima na koje biljke izlaze na kraj sa svojim predatorima.
Dr Branislav Šiler se pobliže osvrnuo na to kako biljke, s obzirom na to da su nepokretne, uspevaju da se opraše i da održe i rašire svoju vrstu, o koevoluciji biljnih vrsta sa ciljanim oprašivačima. Dr Šiler je detaljno opisao fascinantan asortiman „prevara“ kojima pribegavaju orhideje kako bi namamile insekte da ih opraše, kao i na razloge zbog kojih u prirodi dolazi do hibridizacije, objasnivši detaljno, iz evolutivne i ekološke perspektive, kako oni nastaju i po čemu se razlikuju od kultivisanih hibrida.
Ova manifestacija nastavlja se i tokom decembra. Uz stalnu postavku izložbe koja je svakodnevno otvorena za posetioce biće organizovano i nekoliko tura kroz „Inteligenciju biljaka“, o čemu možete više pročitati u posebnoj vesti.
