Овогодишњи зимски Дечји научни камп, који је и овога пута окупио школарце из читавог
региона, завршен је у петак, 21 јануара
ДНК смо, као и обично, организовали заједно са Одељењем за културу Амбасаде Мађарске Колегијум Хунгарикум Београд, и трајао је недељу дана, од 17. јануара. Услед распламсале пандемије, камп смо организовали у виртуелном простору, на који смо се навикли у претходном периоду.
Током овог кампа уронили смо у свет друштвено-хуманистичких наука. Успели смо макар да загребемо у овај невероватан свет кроз филозофију, педагогију, антропологију и психологију, покушавајући да одговоримо на питање „Како се открива свет?“ На камп се пријавило преко 170 деце, али као и до сада, на то се може додати понеки млађи брат или сестра, најбоља другарица, комшиница, мама, тата, тетка или бака… А могу се и одузети сви они који, нажалост, некада не успеју да се укључе на видео-позиве или они који су током кампа добили температуру. Виртуелни формат Дечјег научног кампа остаје веома драгоцена прилика да мислимо о науци уз децу из свих крајева Србије, али и шире, мада сви једва чекамо прилику да се и уживо дружимо и учимо.
Покушали смо да откријемо како се то сазнаје свет, из угла нас самих и из угла нашег друштва, али и из угла наших кућних љубимаца. Сваког дана кампа постављали смо по једно истраживачко питање: „Шта је игра?“, па смо се бавили етнографским посматрањем, интервјуима, посматрањем са учествовањем да бисмо открили колико су играчке фер, колико су игралишта фер и ко се све и како може играти на њима. Када смо се запитали „Где станује моћ?“ у једном пажљиво испланираном социјалном експерименту заменили смо се са родитељима и осетили какву моћ губимо, а какву добијамо таквом улогом. Но родитељи су ово, наравно, искористили да покажу и какве све одговорности иду уз одређену моћ. На филозофско питање „Шта је добро а шта лоше?“ нисмо сигурни да смо одговорили, али смо се баш запитали око тога шта је човек, шта га чини специфичним, када престаје нечије постојање и какве трагове за то питање можемо пронаћи у филозофској шетњи. Мало нас је забринула мисао да постоји толико много различитих перспектива у филозофији. А дан који смо почели питањем „Шта пси могу да нам кажу?“ проширио се све до тога да ли тарантуле имају личност, колико су стидљиви морски прасићи, а колико јежеви, па и како се може доказати да ли нас љубимци воле. На крају смо имали и ментални експеримент у коме смо правили градове за одређене врсте животиња, било је ту и паса градоначелника и спа центара за хрчке, али можемо вам рећи да у тим градовима готово и да нема људи. Закључили смо да би свет био много мање загађен када би био по мери животиња. У помоћ у откривању одговора и питања смо позвали наше дежурне научнице и научнике, који су током првог дела дана на кампу разговарали са децом путем групног видео-позива. О томе како учимо кроз игру, разговарали смо са Невеном Митрановић, докторандкињом са Одељења за педагогију Филозофског факултета. У свет филозофије и размишљање о томе како се уопште може сазнавати свет увео нас је др Предраг Крстић са Института за филозофију и друштвену теорију. О томе шта је заправо моћ и ко је има, а ко осваја, причали смо са др Биљаном Станковић са Одељења за психологију Филозофског Факултета, док смо о односу људи и животиња разговарали са антрополошкињом др Соњом Жакулом из Етнографског института.
Деца су сваког дана добијала истраживачке задатке на којима смо радили и које смо делили у Вајбер заједницама, а потом, сваке вечери од 20 часова организовали смо квиз „Великих идеја“, са темом дана у покушају да саберемо утиске и сва наша открића међусобно повежемо. Последњи дан искористили смо за рекапитулацију. Направили смо виртуелни маскенбал, где смо се обукли као појмови и науке које смо сретали током кампа. Од сенки из Платонове пећине, преко владарских моћи, педагогије, али и саме игре па и суперхеројске моћи и запетљаних филозофских мисли, свако је имао прилику да представи свој костим. Била је то и свечана и научна конференција-маскенбал, славље и учење у част још једног успешног Дечјег научног кампа.
Тим који је спровео овогодишњи зимски Дечји научни камп чине: Јелена Јоксимовић и Борис Клобучар из Центра за промоцију науке, и научни демонстратори Жарко Петровић и Дејан Стевић, као и научне демонстраторке Милица Додић, Татјана Радаковић, Дијана Коњуховац, Катарина Драгинић, Милица Милошевић, Антонина Марковић и Софија Исаиловић.
