17. септембар 2013.[:]
Оне нису политичарке. Оне нису супруге славних личности. Оне су ретко у медијима. Оне раде у тишини, доносе нове идеје и уводе сасвим нову технологију у нашу индустрију. Упознајмо седам жена које су покретачи биотехнолошког предузетништва
На првој конференцији посвећеној женском предузетништву у области биотехнологије која се одржава 21. септембра на Метрополитен Универзитету у Београду, окупиће се жене експерти из целог света, као што су Кларис Бехад-Молад из Сједињених Америчких Држава и Невенка Крегар-Великоња из Словеније. Раме уз раме са њима, први пут на једном месту, представиће се жене које покрећу биотехнологију у Србији.
Њихове изузетно успешне биографије наговештавају да би ова област иновација могла врло ускоро постати економска шанса за Србију која ће довести до отварања нових радних места.
Гордана Вуњак-Новаковић
Саветница федеративне владе Сједињених Америчких Држава за питања ткивног инжењерства и регенеративне медицине
Гордана Вуњак-Новаковић је професорка биомедицине Фондације Микати и професорка медицине на Универзитету Колумбија у Њујорку. Руководилац је Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива, Центра за снимање матичних ћелија и Лабораторије за биореакторе америчког Центра за инжењерство ткива. О успесима Гордане Вуњак-Новаковић сведоче бројна признања, али и чињеница да је сарадник престижних институција као што су Амерички институт за медицинско и биолошко инжењерство и Друштво за биомедицинско инжењерство, као и чињеница да је постала прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије за инжењерство САД. Гордана Вуњак-Новаковић је недавно постала и инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
Ивана Гађански
Научна директoрка информатичког биотехнолошког предузећа Пабсоник
Ивана Гађански је научница и предузетница. Зaвршила је Биолошки факултет Универзитета у Београду, докторирала неурофизиологију на Универзитету „Георг-Август“ у Немачкој, радила на Институту за биофизичку хемију „Макс Планк“ у Гетингену и Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену. Годину дана је провела у Лабораторији за матичне ћелије и ткивни инжењеринг на Универзитету Колумбија у Њујорку. Тренутно ради као истраживачица у Центру за биоинжењеринг у Крагујевцу и доцент је на докторским студијама Биоинформатике на Универзитету Метрополитен у Београду. Ивана је научна директoрка информатичког биотехнолошког предузећа Пабсоник (Pubsonic), прва је представница Србије не познатом TED Global форуму и носилац лиценце заTEDxBelgradeWomen, планиран за крај 2013. Поред научничког позива, Ивана је такође и награђивана песникиња.
Иванка Миленковић
Покренула нову напредну технологију производње печурки
Иванка Миленковић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, а постдипломске студије завршила на Универзитету Вагенинген у Холандији. Између 2000. и 2004. године била је национални ФАО експерт, а од 2007. менаџерка НВО Агронета, са мисијом развоја и модернизације аграрног сектора у Србији. Са групом сарадница 2000. оснива приватни женски бизнис , чија је главна делатност производња печурки. Спој науке и праксе омогућили су јој и константан рад на развоју иновативних технологија које могу да се примењују у свакодневном животу.
Сања Пековић
Отворила ново технолошко поље за лечење мозга
Сања Пековић је научни сарадник и вођа пројеката у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ при Универзитету у Београду, као и шеф Одсека за неуробиологију. Предаје експерименталне моделе обољења централног нервног система на докторским студијама на Биолошком факултету у Београду, предавач је по позиву на докторским студијама Неуронаука на Медицинском факултету у Београду за предмет Молекуларна биологија нервног система и стални је члан радних група које представљају Србију у COST програмима (Европска сарадња у области научних и технолошких истраживања). Члан је научног одбора Института „Синиша Станковић“ и Удружења за унапређивање клиничких испитивања у Србији – КЛИНИС. Главна поља њеног истраживања су транслациона медицина и лечење повреда мозга.
Бојана Обрадовић
Покренула компанију која производи медикаменте на бази наночестица
Бојана Обрадовић је професорка на Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду. Основне и магистарске студије хемијског инжењерства је завршила на ТМФ-у, а докторирала на Универзитету Tуфтс, у сарадњи са МИТ-ом. На ТМФ долази 2000. године, а од 2006. до 2012. је била продекан за докторске студије. У том периоду је спроводила реорганизацију програма докторских студија и успоставила правни оквир за ИП заштиту и трансфер технологије ТМФ-а. Објавила је више од 50 научних радова, учествовала на преко 15 међународних и домаћих научних пројеката, а тренутно координира један ЕУРЕКА пројекат. Суоснивач је и директор компаније KreativTeh LLC.
Мима Фазлагић
Заслужна за увођење лечења матичним ћелијама у Србији
Мима Фазлагић је завршила Медицински факултет у Београду, а тренутно ради као научни сарадник у београдском представништву белгијске банке матичних ћелија Cryo-Save. Већ годинама се бори за то да регенеративна медицина у Србији добије место какво заслужује и да лечење матичним ћелијама заживи и у нашој земљи. Захваљујући досадашњим успесима, од стране магазина The man и The Best Shop, проглашена за „Жену године 2012“, раме уз раме са Славицом Ђукић-Дејановић, Љубицом Гојгић, Милицом Делевић и нашим олимпијским победницама. Већ осам година је члан Ротари клуба Земун, а већ осамнаест година ради и у својој приватној ординацији Медисон плус.
Александра Дрецун
Директорка Центра за промоцију науке
Александра Дрецун је директорка Центра за промоцију науке и члан програмског комитета „Наука у друштву“ FP7 пројекта при генералном директорату Европске комисије за истраживање и иновације. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду, а мастер студије је завршила на Универзитету Харвард. Од 2001. до 2004. године била је координаторка антикорупцијских активности Владе Србије и генерална секретарка у Министарству финансија и економије Републике Србије. Генерална секретарка председника Републике Србије постаје 2004. године. Од 2010. је на тренутној позицији са циљем да подржи и промовише науку и иновације као главне покретачке снаге домаће привреде.
